Opis
Danilo Kiš je govorio da je „intervju esej u dva glasa“, a sličnu analogiju možemo primeniti i na ovu prepisку. Glasno postavljena pitanja i traženje odgovora prepuni su skepse prema iskustvu i neposrednoj stvarnosti. Eсеj u dva smera govori o granicama egzistencije i svim rukavcima balkanskih (evropskih i svetskih) apsurda: nema kraja, jer se sve već desilo, sve bitke su dobijene i izgubljene u prošlosti. Samo retki poput Jergovića i Basare to vide – klice novih istorijskih dubioza i proces sunovrata smisla.
