Artur Rubinštajn je još u mladosti usvojio optimističku maksimu da moraš voleti život da bi ti on uzvratio ljubavlju, i tako je činio do duboke starosti, što može objasniti i njegov stil života, pa i samo muziciranje: krepko, puno životnih sokova, optimističkih ritmova i narodne (poljske) veselosti u Šopenovim kompozicijama, koje je do poznih godina najčešće izvodio.