Opis

Ipak se ne sme potceniti koliko je ta teza bila i ostala neprijatna. Podsetimo na to da je kancelar Šreder (Schröder), kako iznosi list Bild, svoj program mera za pogoršanje položaja nezaposlenih objavio populističkom parolom: „U ovoj zemlji nema prava na lenjost!“ Odjednom je ponovo bila tu, sveta alijansa radnog morala koja propoveda umerenost da bi bolje mogla da ćuti o bogatstvu. Nijedna partija, od levih do desnih, ne propušta da na svojim izbornim plakatima opeva nužnost rada i da ga više obećava. Ali koliko god da je kult žrtve raširen, socijaldemokratska partija ima prednost u istorijskom smislu. Ona je ipak oduvek bila partija rada. Otuda ne čudi što joj je Pravo na lenjost od početka bilo trn u oku. Crvene poslanike koji su nastojali da buržoaski tabor uvere u to da osmočasovni radni dan ne znači odmah propast sveta, nije posebno zabavljala tvrdnja da bi prava mera bio tročasovni radni dan. Verovatno treba zahvaliti Lafargovom istaknutom položaju unutar pokreta što je uopšte došlo do objavljivanja knjige. Biće da su oproštena „preterivanja“ vatrenog polemičara. A Engels Eduard Bernštajn (E. E. Bernstein) je ipak upozoravao da se delo ne prevodi na nemački: „Čuvajte se, i Francuzima je čak bilo mestimično prejako!“ Shodno tome, nemački izdavači su smatrali za potrebno da se u predgovoru formalno izvine za neobični ton spisa. Pamflet je nedvosmisleno predstavljan pre kao kabaretska numera, nego kao teza koju treba ozbiljno shvatiti i tako je prigušivan: namera autora svakako nije bila da drugove posle pauze za ručak zabavi dobrom farsom, pre nego što pređu na aktuelni dnevni red.“ …