Sam, stajao je sad Muhamed u dvorištu Kabe. Bezbrojni idoli gledali su na nj, nemi, udešeni nakitom, stajali su oko njega. Sveštenici, trgovci, kamilari, ceo grad Meka, cela velika, trezvena, neverna zemlja stajala je protiv njega. On je bio sam, on je bio poslanik nepoznatog Boga kojega je morao objaviti. Njegovo oružje protiv trista i šezdeset idola, protiv moći i snage protivnika, protiv poruge i sramote, koja je morala nad njim da se prolomi, beše samo jedna vizija, sećanje na stroge, neugasive oči i na jedan kratki, nezaboravni stih koji je trebalo da potrese svetom: Reci bog je jedan, večno povrh svega, niti je rodio, nit ko rodi njega.