Opis

„Godina majmuna je odavno prošla i uveliko smo zagazili u novu deceniju, koja nam je do sada donela još veće izazove i osećaj neprestane mučnine… ulazimo u 2020. dok se moralno jezgro našeg ustava prekraja na sve nemoralniji način… Gde je svetlost? Gde je razborita pravda? pitamo se, ne ispuštajući svoj mentalni plug, sa zadatkom da ostanemo uravnoteženi u ovim neuravnoteženim vremenima…

Sada sam sama, ali još mogu da razgovaram sa Semom (Šepardom, op. V. B.), kao što razgovaram sa drugim voljenim dušama koje uopšte ne deluju mrtvo… Mnogo puta smo se pitali zašto su pisci, u nastojanju da stvore nešto što se opire klasifikaciji, često primorani da prikače etiketu fikcije ili nefikcije na svoje delo. Oboje smo maštali o tome da napišemo knjigu toliko jedinstvenog izraza da bi se s teškom mukom moglo odrediti gde pripada…

Zatvaram svoj dnevnik u garderobi Filmor Vesta, gde je sve počelo na moj šezdeset i deveti rođendan koji je najavio godinu majmuna. Priključujem se bendu u čuvenoj dvorani, zastajemo kraj niše odakle nam se sa slike smeši Džeri Garsija, a onda se penjemo na pozornicu u nadi da će naša energična svirka doneti bar malo kolektivne sreće.“

– Peti Smit Njujork. Gent. San Francisko