Autor: Anatolij Levandovski

Izdavač: Evoluta

Veličanje Karla Velikog počelo je odmah posle njegove smrti. Sve moguće hronike, veliki i mali anali, dvorski pesnici i pesnici iz provincije, nisu štedeli reči slaveći pokojnika. „Najmoćniji”, „najslavniji”, „najpoznatiji”, „nepobedivi” i čak „božanski”, „čijoj mudrosti i pronicljivosti nema ravne”, „najpoznatiji od svih avgusta”, „car Rima” i više od toga „car čitavog hrišćanskog sveta”, „koji je proslavio svoje pretke i potomke” – takvim i sličnim izrazima šarene se latinski izvori iz IX veka, pri čemu pohvale rastu dok carstvo postaje jadnije i raspada se njegovo carstvo. U tom horu slavopojki ponekad se provlače neke negativne note, koje tonu u sveopštem laskanju, ali ostavljaju trag, koji neće zaboraviti budući sastavljači pesama o podvizima i kantilena.