U svesti savremenog čitaoca književno delo Branka Ćopića pripada jednom već zaboravljenom vremenu Drugog svetskog rata i zemlji koja više ne postoji. U posleratnoj Jugoslaviji pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina bio je najomiljeniji, najčitaniji i najtiražniji pisac čitavog jugoslovenskog prostora. Njegov životni put kretao se od omiljenog režimskog pisca do disidenta. Taj paradoks pratio ga je do samog kraja: ni vlast koja ga je prozivala, saslušavala, pratila, nije mogla da potamni i prenebregne slavu pisca široke čitalačke publike.