Lolita
Vladimir Nabokov

Kada je roman objavljen 1955. godine, postao je odmah predmet žestokih polemika zbog slobode i sofisticiranosti kojima je Nabokov oslikao neobične erotske sklonosti svog junaka. Ali ovo mudro, ironično i elegantno remek-delo ne duguje svoj status klasika kontroverzi koju je izazvala tema, već načinu na koji je pisac upotrebio taj materijal da ispriča ljubavnu priču koja šokira svojom lepotom i nežnošću.

Lolita je istovremeno i priča o izrazito civilizovanom Evropljaninu koji se sudara s veselim varvarstvom posleratne Amerike — ali najviše od svega, to je meditacija o ljubavi: ljubavi kao sablazni i halucinaciji, ludilu i preobražaju.

Preneta na filmsko platno u režiji Stenlija Kjubrika 1962. i ponovo 1997. u režiji Adrijana Lajna, Lolita nije izgubila ništa od svoje moći da šokira i fascinira.

„Lolita blista izopačenošću najoriginalnije vrste. Jer je Nabokov iz svog šokantnog materijala izdvojio čistu intelektualnu farsu… a prikaz njenog odvratnog junaka, koji se nikada ne zavarava niti opravdava, groteskno razotkriva fraze, vulgarnost i licemerne konvencije koje prožimaju ljudsku komediju.“
– Atlantic Monthly

„Nabokov piše prozu onako kako jedino i treba da se piše – ekstatično.“
– Džon Apdajk

„Intenzivno lirska i divlje duhovita.“
– Time