Ovaj esej, kako autor žanrovski određuje svoju knjigu, razvija ideje o tome šta je dosada, kada je nastala, zašto i kako nas pogađa i zašto je ne možemo pobediti nekakvim voljnim činom. Da bi se ovaj mnogostrani fenomen proučavao potreban je interdisciplinarni pristup, pa su u knjizi korišćeni tekstovi iz različitih oblasti, kao što su filozofija, lepa književnost, psihologija, teologija i sociologija, uz brojne citate autora koji se direktno ili posredno bave pojmom dosade, među kojima su: Hajdeger, Aristotel, Niče, Hegel, Kant, Bodrijar, Benjamin, Beket, Čehov, Dostojevski, Kafka,Kundera, Lorka, Man, Pesoa, Šekspir, Šopenhauer, ali i Vorhol, Dejvid Bouvi i Igi Pop.
Iako je u pitanju filozofsko delo, koje tretira različite aspekte dosade i njenog odnosa prema modernosti, Filozofija dosade je pisana zanimljivo, pristupačnim i razumljivim jezikom, tako da je namenjena širem krugu čitalaca.