Opis
„Tokinova proza nije nimalo eskapistička na onaj pogrešan način koji ‘higijenski’ odstranjuje buku spoljnog sveta iz preokupacija svojih junaka, a čija se lažnost zapravo lako prepoznaje, ako umete da čitate, a ne samo da raspoznajete slova. On je posvećen ‘sitnom’, malenim senzacijama koje u nama damaraju i koje nam zapravo odnose najveći deo i dana i života – to jest, ako smo još normalni ljudi, a ne kreature obolele od mesijanstva ili opijenosti nekom od agresivnih formi ‘sveopopraviteljstva’.“
Teofil Pančić
