Opis
U Samoubistvu nema fikcije. Na snazi je pisanje koje ništa ne dočarava niti režira već doslovno prenosi, urezuje. Kao i Anri Rorda (Moje samoubistvo), kao i Stig Dagerman (Naša potreba za utjehom ne može se namiriti), Leve se ovom knjigom pokazuje kao jedan od rijetkih autora koji temu samoubistva stavljaju u kontekst vedrine što nije naišla na svoj odjek u ovom svijetu.
Može li Leveovo Samoubistvo nekome pomoći? Može: tako što će mu pokazati gdje je ranjiv. Iz njega neće naučiti ništa oni koji traže recepte za samopomoć. Kroz Leveovu knjigu mogu da prođu samo oni koji ne zaziru od toga da ih knjiga ugrozi.
