Opis
Posebno zanimljivi su razgovori inicirani nekim važnim događajima, kao sa carem Selasijem, Modibom Keitom i kraljem Mahendrom o Prvom samitu nesvrstanih zemalja, sa Vladimirom Velebitom o tršćanskoj krizi, sa Hibakušom o nuklearnim katastrofama, Flugbajlom o Berlinskom zidu, Budimirom Lončarom o sastanku šefova diplomatija balkanskih zemalja i Devetom samitu nesvrstanih u Beogradu, Helmutom Šmitom o sastanku bivših predsednika i premijera, Mazovjeckim i Manolićem o ratu u Jugoslaviji…
Tokom svog pedesetogodišnjeg bavljena novinarstvom Štajner je svojim izveštavanjem a naročito intervjuima obeležio dug period u istoriji Jugoslavije, a u novinarstvu odredio neke profesionalne standarde koje bi nove generacije novinara trebalo da slede. Veština pisanja dobrog intervjua znači bolje, potpunije upoznavanje ličnosti sa kojom se razgovara, a kroz pitanja i odgovore dobija se i širok, sveobuhvatni pogled na vreme, prilike i događaje koji su obeležili drugu polovinu dvadesetog veka. Izbor svetskih lidera koje je Štajner bio u prilici da intervjuiše svedoči i o položaju i ugledu nekadašnje Jugoslavije, njenom značaju na političkoj karti sveta, ali i o ugledu profesije čiji je izuzetni predstavnik autor ove knjige.
Već i sama engleska reč interview, koja bi mogla da se prevede kao međupogled, nagoveštava mnogo više od samo razgovora u kojem jedna osoba pita, a druga odgovara. Kada ste u ulozi onog ko postavlja pitanja, cilj vam je ne samo da dobijete uopštene odgovore već, često, i da izmamite odgovore, potvrde ili demanti činjenica do kojih vam je stalo. Ali i osoba koja odgovara može da bude posebno zainteresovana da, iz raznih razloga, bude intervjuisana, da se pojavi u javnosti.
Hari Štajner
