Godine 1886. obavljen je prvi telefonski razgovor u Srbiji. U Nišu se nalazio kralj Milan Obrenović, a u Beogradu predsednik srpske vlade Milutin I. Garašanin. Veličinu trenutka ugrozile su slabe veze. Na ponovljene zahteve svog kraljevskog sagovornika da govori glasnije, Milutin je odgovorio: „Vaše veličanstvo, ja govorim tako jako da, kada bih se popeo na toranj Saborne crkve, vi biste me nesumnjivo morali čuti u Nišu i bez telefona“. Ovaj i neke još manje poznate detalje o Srbiji u vremenu kada su gole babe pokušavale da zaustave epidemiju kuge, a u Njujorku živeo Zagrepčanin uveren da je potomak kneza Lazara i zainteresovan za srpski presto, sabrao je Čedomir Antić, u svojoj knjizi „Četrnaesti vojvoda i devet baba“. Antić priča 41 priču o doušnicima, dobrotvorima, korupciji, himnama, lutriji, smrtnoj kazni, razotkriva istorijske mitove i zablude, prijatelje i neprijatelje Srbije 19. i početka 20. veka, a otkriva i da je do 1914. godine u Beogradu živelo jedva nešto više od 110.000 stanovnika.