Opis
Upražnjavao je zavođenje rečima.
Nije imao koga da impresionira.
„Čemu toliko truda ako svi završavamo na istom mestu“, razmišljao je.
Potrebno je uneti bar malo neizvesnosti u život.
Čovek mora nekako da zabavlja sebe.
Pitao se šta da promeni, šta da uradi, a da to ne bude nešto obično, svakodnevno.
Nestaće kao Hudini?
Ili, još bolje, nestaće zauvek.
Izgubiće se negde u svetu pod lažnim imenom.
Ta mu se ideja naročito dopala.
Odluka je sazrela brzo.
Biće to najavljeni nestanak.
Počeo je da sastavlja i oproštajni govor.
Okupiće prijatelje i saopštiće im šta namerava.
Neće mu verovati, smejaće mu se, odmahivati rukom.
„Svaki veliki podvig isprva se čini nemoguć“, podsetiće ih.
Oni će se i dalje smejati i upirati prstom u njega.
„Nikad ne potcenjujte nevinu dušu“, dodaće.
Ulepšaće govor još nekom frazom, bar mu reči nikada nisu nedostajale.
„Dame i gospodo, bacimo kocke“, tako će početi.
