Opis

Strogi hronološki red, autorka je svesna, nije se mogao pratiti, naročito za klasični period 5. i 4. veka stare ere: „Dela se umnožavaju: istovremeno se pišu tragedije, komedije, filozofske rasprave i istoriografija. Iz godine u godinu paralelno se razvijaju mnogi rodovi. Da smo poštovali hronologiju, uticaj sofista bismo smestili između Sofokla i Euripida, kao i između Herodota i Tukidida. Ali kako da razdvojimo dva tako bliska pesnika koji su međusobno veoma slični?“ Žaklin de Romiji u ovom delu to i ne čini, nego ih obrađuje kao savremenike (i takmace) sa donekle razgličitim gledištima i talentima. Njeno vešto kombinovanje hronološke i tematske organizacije ovog pregleda, omogućilo joj je da lakše ukaže na logiku razvoja pojedinih žanrova ili tema, koja je inače samo stručnjacima poznata.
Iako izuzetno informativan, ovaj pregled starogrčke književnosti nije nikakvo leksikografsko delo, gde se tek nabrajanju imena autora i njihovih dela (uz kratko prepričavanje sadržaja) – ono je inicijacija u jednu od najfascinantijih književnosti, čiji se uticaj oseća i danas.