Opis
„Suzdržao sam navalu radosti. Otkud toliko lepote na ovom svetu? Te njene ruke, ka meni, ti nežni prsti, ka meni; njene oči, ka meni; njena usta, njene usne, ka meni, zračeći ljubavlju i zagonetnom lepotom koja slama srce, ka meni, tako da sam izgleda potrčao, s torbom u ruci, kao da je deset hiljada godina nisam video, pamteći je svakog trena, i najzad smo zauvek bili zajedno, pustoš u meni konačno je nestala, i sve u mom životu, sve što imam, moje ambicije, moji prijatelji, moja zemlja, moj svet, bili su ništa, manje od zrnca peska pred lepotom i radošću tog izuzetnog i bolnog trenutka. Zagrlio sam je i zaplakao…“
