Autor: Tomas Bernhard
Izdavač: L.O.M.

„. . .današnji čovek je izložen, nezaštićen, danas imamo jednog skroz-naskroz izloženog, nezaštićenog čoveka, do pre samo desetak godina ljudi su se osećali koliko-toliko zaštićeno, ali danas su prepušteni potpunoj nezaštićenosti, rekao je Reger u Ambasadoru. Nemaju gde da se sakriju, nikakvo skrovište više ne postoji, to je ono strašno, rekao je Reger, sve je postalo skroz-naskroz vidljivo i samim tim potpuno nezaštićeno; to znači da čovek danas ne može nigde više da pobegne, danas svuda, bez obzira gde su, ljude proganjaju i love, i oni moraju da beže i sklanjaju se i ne nalaze više nikakvu rupu u koju bi mogli da se zavuku, sem da pobegnu u smrt, to je činjenica, rekao je Reger, to je jezivo, jer svet više nije prijatno mesto, već je samo jezivo mesto. Morate da se pomirite s tim jezivim svetom, Acbaheru, hteli to ili ne hteli, skroz-naskroz ste prepušteni tom jezivom svetu, ako vas ubeđuju u suprotno, onda vas ubeđuju u laž, tom lažju vam danas neprekidno pune uši, u tome su najveštiji pre svega političari i politički brbljivci, rekao je Reger. Svet je užas svoje vrste u kom nijedan čovek više ne nalazi zaštitu, ni jedan jedini, tako je rekao Reger u Ambasadoru.“