Opis

Knausgor nastavlja ono što je počeo knjigom U jesen – kratkim i oštroumnim esejima, koji često imaju neočekivan obrt, ćerki opisuje svet ali i sebe. Njegova pronicljiva zapažanja, bilo da su o Mesecu, o šećeru, o nosu, o zimskim zvucima, o seksu ili o sedamdesetim, odražavaju umetnički senzibilitet nesputan konvencionalnim mišljenjem šta je vredno primećivanja.

Polazeći od jednostavnih tvrdnji („stolica služi za sedenje“, „šećer su mali beli kristali“), Knausgor umešno prepliće dnevne vesti i uspomene iz detinjstva, realnost i maštu, konstatacije i preispitivanja. Nikada nismo sasvim sigurni kuda će nas njegova promišljanja odvesti i upravo to ove minijature čini privlačnim: čitalac i pisac zajedno kreću u nepoznato.

U zimu je nežan, duhovit, neposredan i iskren osvrt pisca na svet i na sebe, kojim nas Knausgor poziva da se iznova zaljubimo u život i u njega kao pisca.