Opis
“Sigurno ste vi naše nove komšije!” uzvikne gospođa Lovel i maše preko bijele ograde. Stežem ruku svoje ćerke i uzvraćam osmjeh. Ali čim gospođa Lovel ugleda mog muža, preko njenog lica pređe čudan izraz. U tom trenutku dajem sebi obećanje. Konačno imamo porodični dom. Moja prošlost je daleko, daleko iza nas. I učiniću sve da tako i ostane…
Nekada sam čistila tuđe kuće — a sada ne mogu da vjerujem da je ova kuća zaista moja. Šarmantna kuhinja, mirna sijlepa ulica, ogromno dvorište u kome moja djeca mogu da se igraju. Moj muž i ja smo godinama štedeli da bismo svojoj djijeci pružili život kakav zaslužuju.
Iako sam oprezna prema našoj novoj komšinici, gospođi Lovel, kada nas pozove na večeru, to je naša prilika da steknemo prijatelje. Njena kućna pomoćnica otvara vrata u beloj kecelji, sa kosom čvrsto zavezanom u punđu. Tačno znam kako je biti na njenom mestu. Ali njen hladan pogled me prožima jezom…
Kućna pomoćnica porodice Lovel nije jedina čudna stvar u našoj ulici. Sigurna sam da vidim sjenovitu figuru kako nas posmatra. Moj muž izlazi iz kuće kasno noću. A kada upoznam ženu koja živi preko puta, njene reči mi lede krv u žilama: Pazi se svojih komšija.
Da li sam napravila strašnu grešku preselivši svoju porodicu ovdje?
